Na današnjoj plenarnoj sednici Skupštine Republike Kosova, kojom je predsedavao Xhavit Haliti, èlan Predsedništva debatovano je o dogaðajima od 10. februara 2007 i o sudskom procesu prema rukovodiocu Pokreta žVetevendosje Albin Kurti.
Pošto Odbor protiv sudskog procesa prema lideru Pokreta žVetevendosje Albin Kurti, na osnovu peticije je prikupio oko 150 hiljade potpisa i tom prilikom je zahtevao od Skupštine Kosova vanrednu sednicu za diskusiju sa zahtevom popisivaèa peticije , ovo pitanje je razmotrila Komisija za zakonodavstvo i sudstvo i Komisija za ljudska prava, polnu ravnopravnost, nestala lica i peticije. Pomenute Komisije su preporuèile Predsedništvu Skupštine da se na današnjoj plenarnoj sednici razmotre dogaðaji od 10. februara 2007, preporuke koje pred poslanicima, u toku ove sednice su razmotrili predsednici ovih funkcionalnih komisija, Ismet Beqiri i Bahri Hyseni.
Komisija za zakonodavstvo i sudstvo i Komisija za ljudska prava su razmotrile peticiju Albina Kurtija za održavanje vanredne sednice u cilju donošenja zakljuèka u Skupštini u vezi pitanja Kurti, dogaðaj od 10. februara 2007 i osnivanje Ad- hoc Komisije.
Peticija je pristigla kao tok gubitka poverenja u pravdu, ali krivicu ili ne krivicu trebaju da daju organi pravde, istakao je ovom prilikom predsednik Komisije za zakonodavstvo i sudstvo, Bahri Hyseni.
Predstavnik PG PDK-a , Rame Buja je zahtevao da se sluèaj Kurti zakljuèi. On je sugerirao Kurtiju da ode i da dokaže nekrivicu i da se ovo pitanje zakljuèi kao sudski proces. Kurti treba da ode kao pošten graðanin i da dokaže svoju nekrivicu istakao je Buja. On je dodao da osnivanje Ad hoc komisije u okviru Parlamenta se ne može realizovati i to je nepotrebno, jer mi trebamo da zahtevamo od UN-a da razvija procedure protiv onih koji su pogrešili i da ih kazne.
Predstavnik PG LDK-a Ismet Beqiri (koji je govorio i u ime Komisije za ljudska prava... o peticiji Kurtija) govoreæi o dogaðajima od 10 februara pomenuo je i ostavku bivšeg Ministra MUP-a Fatmira Rexhepija nazivajuæi njegov èin moralnim.
Što se tièe peticije za Kurtija, smatramo da je volja izražena od 150 hiljada graðana i mi podržavamo debatu za ovu sednicu, jer ispunjava uslove, istakao je Beqiri.
Ahmet Isufi, predstavnik PG AAK-a, je istakao da su ispunjeni svi uslovi da se debatuje o sluèaju Kurti.
Pravda na Kosovu se treba reformisati i u sudovima trebaju da rade lica koja sprovode zakon i koji ga poštuju. Pravda je izgubila poverenje graðana Kosova. Pre nego što imamo sluèaj Kurti na Kosovu, pravda se trebala baviti ubistvom dva graðana Kosova u toku protesta održanog 10 februara. Mi se ne mašemo u pravdu, ali imamo pravo da sugerišemo da pravda funkcioniše na pravilan naèin, dok sluèaj Kurti se treba ponovo razmotriti od organa pravde, istakao je Isufi.
Predstavnik PG AKR-a Ibrahim Makolli je istakao da sudski proces prema Albinu Kurtiju je delovanje koje je uništilo sudstvo, istakao je on kritikujuæi meðunarodne sudije. Sluèaj Kurti govori da nema nezavisnog sudstva. U sudu se nalazi žrtva, a ne krivac. Meðunarodna pravda na Kosovu je politizovana i jednostrana. Trebamo da zahtevamo od pravde da se rasvetli sluèaj od februara 2007 godine, to treba zahtevati od EULEX-a da vrše nezavisne istrage i da zahtevaju od OUN-a da se rasvetli sluèaj, istakao je Makolli.
Nexhat Daci iz PG LDD-a se na poèetku zahvalio na radu i odlukama dveju Komisija za razmatranje sluèaja Kurti. Govoreæi o sluèaju od 10 februara istakao je da mi ne možemo odrediti neèiju krivicu, ali mi trebamo da stvorimo uslove sudstvu, onima koji odreðuju pravdu, istaka je Daci istièuæi da na Kosovu postoje dva aršina pravde.
U nastavku sednice poslanici su jednoglasno zahtevali da se poštuje red i zakon na Kosovu. Oni su zahtevali da se u Skupštini donese odluka o pomenutim sluèajevima i da se osnuje parlamentarna komisija za sve politièke sluèajeve na Kosovu, dok se nekoliko poslanika suprotstavilo tome.
Å to se tièe sluèaja od 10 februara, poslanici su ocenili da se optužba podnela za ošteæenog, a ne za aktere zloèina. Poslanici opozicije su istakli da na Kosovu ne funkcioniše zakonska država. Prema njima za ove sluèajeve treba zahtevati odgovornost od UNMMIK-a, EULEX-a i ICO-a.
Poslanici Skupštine Kosova su zahtevali reformu sudskog sistema i istakli su da dogaðaj od 10 februara, treba biti razmatran preko Ministarstva spoljnih poslova Kosova, kako bi ovo Ministarstvo zahtevalo polaganje raèuna od Rumunije, o rumunskim policajcima koji su bili u misiji na Kosovu.
Takoðe istaknuto je da Skupština treba da zahteva od OUN-a da razvije proceduru protiv onih koji su ubili dva protestanta i ranili su 80 ostalih. Kažnjavajuæi ubistvo dva graðana od policije UNMIK-a, poslanici su zahtevali da akteri izaðu pred pravdu i da se rasvetli pravda. Neki od poslanika su istakli da Skupština to treba da zahteva od EULEX-a. Ovom prilikom poslanici su zahtevali da se zakljuèi sudski proces prema lideru žVetevendosje ocenjujuæi da žrtva i ubica ne mogu biti jednaki.
Prema preporukama Komisije za zakonodavstvo i sudstvo koje je prezentovao predsednik Komisije Bahri Hyseni, Skupština Kosova nije donela odluku u vezi ovog pitanja.
_GpjtCAj2dp.jpg)
_tAY6hYdVcc.JPG)