Celokupni govor predsednika Skupštine Glauka Konjufce na seminaru „Promovisanje parlamenta sa rodnom osetljivošću“
Poštovana predsednice Mreže poslanica, gospođo Šantal Sousi,
Poštovani ambasadore Bouman,
Poštovani ambasadori prijateljskih zemalja,
Poštovani poslanici,
Poštovane panelistkinje ovog seminara,
Poštovane predstavnice civilnog društva,
Dame i gospodo,
Veoma sam srećan što je Skupština Republike Kosovo domaćin seminara Mreže žena Frankofonske parlamentarne skupštine. Na početku vam želim dobrodošlicu i dobar rad.
Republika Kosovo je ponosna na svoje prisustvo u Skupštini Frankofonije.
Ljubav prema francuskoj kulturi i francuskom jeziku bila je i ostaće velika u našem društvu i narodu.
U našoj civilizacijskoj i kulturnoj zamisli nezamisliv je svet bez Deklaracije o ljudskim pravima i pravima građana, bez Didroove enciklopedije, intelektualne hrabrosti Voltera, književnosti Balzaka, Iga, Zole, Mopasana i Prusta, muzike Bizea, Debisija, Ravelovog Satija, slika Sezana, Renoara, Monea i Šagala, skulpture Rodosa, Korbizjeove arhitekture, nauke i otkrića Paskala, Laplasa i Pastera, Brajevog pisma, Nipsove fotografija i bioskopa braće Lumijer.
Na jedan ili drugi, svaki naš pojedinačni život, ali i život sveta neizbežno je vezan za francusku kulturu i francuski jezik.
Kada sam bio dete, jedna od mojih omiljenih knjiga je nesumnjivo bila „20 hiljada milja pod morem“ Žila Verna, kao i knjiga „Mali princ“ Egziperija, a kada sam krenuo na Filozofski fakultet, tamo sam shvatio da moderna filozofija počinje od Dekarta. Takođe, filozofija i misao XX veka je takođe nezamisliv bez Sartra, bez Kamija, bez Deleza, bez Fukoa, bez Deride i bez mnogih drugih velikih mislilaca XX veka.
I sve to ne zato što su jednostavno napisane na francuskom jeziku i kao otkrića i dostignuća su stvoreni i kreirani od Francuza, već zato što unutar ovog jezika, unutar ovog društva i ovog naroda, artikulisani univerzalni ideali tog vremena, u kulturi, u nauci, politici i našoj civilizaciji.
Ali čovečanstvo, kako bi bilo ljudsko, nije moguće bez ravnopravnosti žena i muškaraca. Stoga mi je drago što Mreža žena Parlamentarne skupštine Frankofonije kroz ovaj seminar potencira rodnu ravnopravnost, jer bez rodne ravnopravnosti nema ni ljudske ravnopravnosti. Ljudska jednakost je apstraktna, pa čak i subverzivna ako nema praktičan i konkretan oblik rodne ravnopravnosti. Osnovni aspekt civilizacije je ravnopravnost žena i muškaraca.
Kosovo preduzima mnoge akcije i preduzima kontinuirane mere u borbi protiv nejednakosti.
Skupština je 2020. godine usvojila Istanbulsku konvenciju, dok je prošle godine usvojena i Nacionalna strategija za zaštitu od nasilja u porodici i nasilja nad ženama. Plan uključuje ranu identifikaciju i prevenciju nasilja, usluge podrške žrtvama, kao i konkretno povećanje pristupa žrtava pravosudnom sistemu i drugim mehanizmima zaštite. Zatim povećanje kapaciteta za besplatnu pravnu pomoć sa fokusom na žrtve rodnog nasilja i jačanje mehanizama za kompenzaciju. Takođe, proaktivniji pristup i kreiranje programa za društvenu reintegraciju žrtava nasilja.
I pored svih ovih zakonskih i institucionalnih mera, čak i punih drugih kampanja podizanja svesti, napredak je veoma spor, a slučajevi nasilja u porodici nisu pretrpeli značajnije smanjenje. Stoga je potrebno još više napora, još više udruživanja snaga da bi se ovaj zadatak ostvario.
Svaka institucionalna akcija koja povećava učešće žena u javnom životu i svaka mera koja povećava rodnu ravnopravnost i materijalnu i društvenu nezavisnost žena je neophodna i naš jedini pravi put.
Rodna ravnopravnost se ne odnosi samo na Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde. To se odnosi na svaki aspekt našeg života, od vrtića, u koje vodimo svoju decu, do javnog ponašanja u cilju stvaranja jednakih mogućnosti i društvenog okruženja bez rodne diskriminacije.
Verujem da će sve ove teme i problemi biti opširno, duboko i profesionalno obrađeni na ovom vrednom seminaru. Mi smo moćni saveznici u ovoj važnoj bici koja se mora voditi bez kompromisa. Stoga, imate moju podršku i podršku Skupštine Republike Kosovo za ovaj nezamenljiv doprinos rodnoj ravnopravnosti i svetu bez rodne diskriminacije.
Želim vam uspeha i dobar rad, dobrodošli u Republiku Kosovo, posebno gostima.
